Košarkaški klub "VOJVODINA" iz Novog Miloševa je klub bogate i duge tradicije. U spisima stoji zapisano da je kožna lopta sa šnjiranjem, još davne 1946. godine, skakutala u tadašnjoj gimnaziji, na glavnoj novomiloševačkoj ulici. Začetnik i organizator te, za ta vremena nove aktivnosti, je bio nastavnik Paja Stajić. Obzirom da se, u međuvremenu, prekinulo sa igranjem košarke, nedugo zatim, 1950. godine, Omladinska organizacija Novog Miloševa iz tog vremena, organizovala je ponovo delovanje košarkaške sekcije. Trener te sekcije je bio niko drugi do Ranko Žeravica, danas jedna od legendi svetske košarke i član Košarkaške kuće slavnih, trofejni trener mnogih klubova i nacionalnog tima tadašnje države Jugoslavije. Zanimljivost iz tog perioda je da su treninzi često održavani u ranim jutarnjim časovima, a poseban kuriozitet su bile i prve noćne utakmice, odigrane 1951. godine, na starom vašaristu, uz svetlo lampi petrolejki!
U sećanjima starijih ljubitelja košarke u Novom Miloševu, kvalitetom je odskočio tim iz 1959. godine (koga su sačinjavali Rauški Radivoj, Jovan Kovačev, Milivoj i Milorad Rođenkov, Emil Prekajski i Miloš Filipov) i prava je šteta što u tom vremenu nije postojao sistem takmičenja, te nisu imali prilike da svoj kvalitet dokažu i konkretnim uspehom. U tom vremenu su se uglavnom igrale prijateljske utakmice sa Novim Bečejom, Čokom... Vredno je pomenuti da je paralelno sa muškom, radila i ženska ekipa.
Posle kratkotrajnog prekida organizovanog igranja košarke, 1964. ponovo se konstituiše klub, i muška i ženska ekipa, koje već ulaze u redovan sistem ligaškog takmičenja. U tom vremenu je bio problem i lopta, te se igralo sa velikom kožnom loptom na šnjiranje, takozvanim "velikim fudbalom", koju su igrači nosili kući, gde su je čistili i mazali kremom ("viksali"), kako bi bila spremna za sledeći trening. Svoje utakmice i treninge, ekipa je odrzavala u staroj školi, u Kaštilju (u dvorištu Kartonaže). Mušku ekipu su sačinjavali Bata Isakov, Mile Isakov, Branko Trajlov, Nenad Mirkov, Popov Srboljub, Milutin Isakov, Miroslav Ludajić, Đula, Julijan... Dok su ženski tim činile Kata Popov, Eržika Ludajić, Mira Makrin, Ljubica Malešev...
Prelomna godina za razvoj košarkaške igre u Novom Miloševu je bila 1970. Tada je, po nalogu Košarkaškog saveza Vojvodine, odigran turnir za popunu Druge vojođanske lige, pošto naša opština nije imala predstavnika u njoj. Učešće u turniru, koji je odigran u Novo Miloševu, su uzele ekipe "Jedinstvo" Novi Bečej, "Bočar" iz Bočara, kao i dve ekipe iz Novog Miloševa "Vojvodine" i "Omladinca". Pobednik turnira i novi član Druge vojvođanske lige je postala ekipa "Vojvodina"-e, koja se nešto kasnije sjedinila sa drugom lokalnom ekipom i tako je postao današnji klub, KK "Vojvodina" Novo Miloševo.
Prvi predsednik kluba je bio Radivoj Rauški, a trener i ujedno igrac Lazar Tarbić, pojacanje iz Novog Bečeja. Članovi tima su bili Acko Isakov, Božidar Isakov, Milenko Isakov, Svetozar Suvačarev, Slobodan Bešlin, Ratko Čubrilo, Svetozar Pajić, Žarko Mirkov, Laslo Čanji, Milivoj Tomić, Bogdan Petkov, Milorad Suvačarev i Radivoj Nedin. Ekipa se sa uspehom takmičila u navedenom rangu takmičenja, i odlično reprezentovala Novo Miloševo. Tokom godina, menjale su se generacije igrača, dolazile su mlađe snage, a stariji su se angažovali u klubu ili kao treneri, ili su svojim angažovanjem i savetima, doprinosili daljim uspesima kluba.
Sve do 1983. godine, Druga vojvođanska liga se igrala leti, na otvorenim terenima, a od te godine, usled razvoja košarke i povećanog broja klubova, takmičenje se seli u zatvoreni prostor i igra se tokom zimskog perioda. KK "Vojvodina" nije uspela da se plasira u to kvalitetno takmičenje i ostaje član letnje područne lige, sve do 1989. godine, kada se pod dirigentskom palicom trenera, Pajić Stevana i predsednika Čubrilo Ratka, plasira u Drugu vojvođansku ligu i tim velikim uspehom, klub obeležava 20-godišnjicu postojanja. Ekipa koja je ostvarila san mnogih generacija, je igrala u sastavu: Miloš Maćoš, Miloš Radnović, Zoran Berbakov, Radenko Toroman, Saša Bogosavljev, Zoran Ćirić, Uros Obradov, Nikola Bajin, Milan Rakić, Miša Grujin, Lazar Babić...
Nepravedno bi bilo ne spomenuti i igrače koji su u međuvremenu igrali i svojim angažovanjem, stalno i konstantno podizali kvalitet kluba. Uz izvinjenje onima koje se autor teksta nije setio pomenucu sledeće igrace: Aleksa Batančev, Stanko Mađarev, Jozef Molnar, Mile Brandić, Branislav Vlahović, Branislav Kovačev, Zoran Popov, Duško Malešev, Miodrag Lepović, Đorđe Popov, Saša Nedin, Saša Stamenković, Tihomir Golub, Vladimir Arsenov, Mile Baštovanov, Dragan Popov...
Prelaskom u zimsku ligu, klub je poceo da trenira i igra u sali O.Š. "Milos Popov" (današnja O.Š. "Dr Đorđe Joanović"), što je, pošto je košarka dvoranski sport, donelo novi kvalitet u igri, ali još više u popularizaciji košarkaške igre, te se povećava zainteresovanost dece za angažovanjem u klubu. Formiraju se mlađe selekcije, koje su istina, periodično, postojale i ranije, sa kojima se sada radi mnogo sistematičnije, studioznije i stručnije, a iste se uvode u takmičenje pripadajućeg uzrasta. To se pokazalo kao odličan potez, jer momci koji su proistekli iz tih selekcija, su bili dugogodišnji oslonac kluba, u teškim vremenima, koja su kasnije nastupila.
Posle par sezona aklimatizacije na novu ligu, klub se u sezoni 1992/93. godine, organizuje po uzoru na klubove iz 1. lige, bira se upravni odbor kluba, na čijem je celu bio Duško Rodić, a aktivni članovi Velimir Berbakov, Milorad Suvačarev, Dragiša Cucić, Saša Vojnović, Ljubomir Grujin, Dragiša Grujić, Ratko Čubrilo... koji zajedničkim radom i mnogim odricanjima, konsoliduju rad uprave i kluba, pronalaze brojne sponzore i kao rezultat toga, formirana je respektabilna ekipa, koja se ukljucila u borbu za ulazak u Prvu srpsku ligu. Posle izuzetno teškog i burnog takmičenja, uz pregršt spektakularnih utakmica, koje se i sada prepričavaju, to im je i pošlo za rukom i KK "Vojvodina" ostvaruje najveci uspeh u istoriji. Pod vođstvom trenera Suvačarev Milorada, ekipu koja je ispisala najsjajnije stranice u bogatoj istoriji kluba su sačinjavali: kapiten Miloš Radnović, Zoran Berbakov, Zoran Ćirić, Uroš Obradov, Dejan Kovačević, Dragan Pašić, Dragiša Francuski, Rajko Medić, Radenko Toroman, Goran Lončina, Srđan Šebul, Siniša Golusin, Borko Arsenov...
Nova sezona je počela sa nezapamćenom inflacijom, privredni subjekti su se borili za puko preživljavanje, tako da se klub susreće sa najvećim neprijateljem - besparicom. Agonija je trajala do osmog kola, kada usled katastrofalnog materijalnog stanja u klubu, klub istupa iz takmičenja, i po pravilima, se seli u najniži rang takmičenja, dakle ponovo u letnju ligu. Nastupa razočaranje, igrači se razilaze, zamiru sve aktivnosti u klubu.
Međutim, već u leto 1994. godine, Milorad Suvačarev okuplja igrače ponikle u omladinskim selekcijama kluba, obezbeđuje neka minimalna sredstva za bitisanje kluba i klub se uključuje u takmičenje u letnjoj ligi. Ti momci su, tokom četrnaest sezona takmičenja, svojim vrednim radom i silnom željom, više puta bili na domak ulaska u zimsku, 2. srpsku ligu. Mnogo je igrača u tom periodu ostavilo traga, pomenucu Vujić Aleksandra, Pejić Acu, Prekajski Veljka, Radojčin Roberta, Arsin Branislava, Isakov Zdravka, Radnović Zlatka, Avramov Nenada, Belić Nenada, Suvačarev Vladimira, Rodjenkov Mišu, Cvetković Marija, Molnar Tibora, Golušin Gorana, Suvačarev Milana...
Na inicijativu sekretara Mesne zajednice Novo Miloševo, Saše Vojnovića, u proleće 2008. godine, se pristupa osnivanju inicijativnog odbora (koji kasnije prerasta u Upravni odbor), sa ciljem da se klub vrati tamo gde i pripada, u Drugu srpsku ligu. Njega sačinjavaju Duško Terzin, Mile Brandić, Đorđe Popov, Velimir Berbakov, Sava Arsenov, Milorad Suvačarev, Radenko Toroman, Dejan Rauški... Oni, u saradnji sa Mesnom zajednicom, obezbedjuju odlične uslove za rad, te se sa pripremama za letnju ligu počinje na vreme, a novoizabrani trener-igrač Radenko Toroman je uspeo da oformi snažan tim, koji je odigrao ligu za pamcenje, uz skor od petnaest pobeda i samo jedan poraz (i to poslednjem kolu). Prvo mesto je obezbeđeno pet kola pre kraja prvenstva, a protivnici su pobeđivani sa prosečnom razlikom više od 25 poena! Ekipa je igrala u sastavu: kapiten Dejan Rauški, Nenad Marinković, Nenad Belić, Aleksandar Mišković, Mario Cvetković, Kristijan Gajin, Strahinja Bogdanović, Marko Stoisavljević, Radenko Toroman, Nikola Ivetić, Budimir Berbakov, Miša Rodjenkov, Bojan Pušić, Vanja Toroman i pomocni trener Branislav Arsin. Većina ovih momaka činiće okosnicu tima i predstojećem takmičenju, u Drugoj srpskoj ligi.
